Још од малих ногу (с опаском да су ми и даље мале) увек сам се чудио људима који су ложане. Чудио и дивио у исто време, јер волео бих и ја да будем мало так'и, ал' ваљда ми моћ расуђивања то не дозвољава. Наравно, причам о рекламама и људима који се ложе на њих, а и о људима који се ложе да би у очима других били потапшани по рамену, па када дођу на викенд у село из ког су дошли да узму храну коју им је спремила старамајка, поносни отац ће комшији рећи: "Мој мали Милорад је у Београд и бави се ад... ад.. адвертезгом!"

Не причам о изради реклама, идејама у њима, продукцији, реализацији и општем квалитету. Постоје многе рекламе која су ремек дела и такви производи заслужују да буду купљени. Ово се односи на највећи број реклама које можемо запазити на телевизији, али и на интернету и у часописима који углавном објављују ПиАр саопштења. Будите уверени да када год се пише о неком производу или компанији у 95% случајева је то плаћен текст.

Дакле рекламе на телевизији. Проблем је, пре свега, у две врсте идиота. Први су они што рекламе добију за Џ када увезу неки производ. Онда морају да их синхронизују и да у већ постојећи шаблон убаце понеки натпис на српском. Е тај поменути српски није језик којим говоре моји сапламеници. То је неки језик којим говори необразована багра и који прихвата иста багра али са друге стране поруке. Није проблем у измишљеним речима или речима које су преузете из других језика, већ је проблем што плебз купује производ зато што ништа не разуме чему служи, ал' ако га употреби биће супер по његову лепоту/здравље/буџет/зубе.

Неки примери којима се барабе служе да би упрегли армију идиота да купују њихове производе:

• Волумен (уместо густина)
• Официјелно (уместо званично)
• ЕКС и НКС (уместо ефективна каматна стопа и номинална каматна стопа)
• Понављајуће неправилности (не значи ништа, а вероватно је и производ ђубре)
• Садржи... уље од палме, матични млеч, сузе Деда Мраза, крило слепог миша... (пример за шампон који не знају како другачије да продају)
• Натуралс (уместо природно или на енглеском нечуралс)
• Тврдокорно (глупост)

Примера је безброј.

Овде долазимо до друге групе идиота - оних који на основу идиотске рекламе купе одређени производ. Циљ оваквих транзиционих реклама је да збуне људе који су сиромашни, необразовани и неретко нецивилизовани, али имају вишак новца који никада неће дати на куповину доброг часописа или добре књиге и на тај начин уложити у себе или своју децу, већ  је њихово виђење "улагања у себе" - хемија. Углавном неиспитана или сумњивог порекла. Дакле, боље је имати чисту кинеску мајицу (без квази флека) од 500 динџи него мало више знања, духа и проширених видика. Гле чуда, с ова три наведена, одједном ће престати и потреба за куповином ових истих производа, јер су углавном превара.

Некада је највећи српски непријатељ била промаја, али данас је то каменац. Када вам гости дођу у кућу, срамота је да виде каменац у клоњи и перут на вашој глави. Када елиминишете ове две ствари које уништавају Србију, морате имати беле зубе да би гостима лепше рекли: "Ију, вид кол'ко је сати..." у нади да ће отићи више и престати да прљају ваше посуђе опрано у машини за судове без каменца. То је отприлике ланац српске транзиционе рекламе.

Идеалан пример рекламе је онај који удара на слабу тачку. Ево неких примера:
- "Зашто су сви мушкарци у твом реду?" и испостави се да риба користи неки леви шампон и има страва фризуру (после четири сата фенирања пре снимања). Као због тога је. Е сада, ваљда клинке још увек нису упућене у тематику мушко-женских односа па би шампон и пиле, али треба да знају да последње што мушкарац гледа на жени је - коса. Што се мушкараца тиче, важно је да коса буде чиста, макар била опрана и пепелом. Мушкарац, зависно од афинитета, на жени ће прво погледати позадину, ноге, груди, евентуално и очи. А косу? Можда ујутро кад му уђе у уста па је пљуцне. Другим речима ако је жена дебела, грбава, брката и уопште кљакава, мушкарац је неће погледати макар прала косу шампоном од Далај Ламиног зноја. Уосталом, никада нисам у мушком друштву чуо, када се прича о рибама, да неко прича о коси. Прича се о боји или томе да ли је дугачка или није.

Нарафски, сада ће се јавити неки шатро романтици који ће да кажу да ово није тачно и да они нпр. прво запазе косу. То је баш оно по П.С.-у како смувати рибу, "реци јој да има лепе очи и косу". То што нема за шта да се стисне, нека среди "адвертајзинг".

Други пример ударања на слабост је реклама типа "зашто ми се ово десило?" када стоји нека жена у агонији што јој је процурела веш машина па сада мора и комшији да плати кречење. Који безобразлук и врхунац неукуса правити осећај кривице код неког ко није користио ваш "производ". Још једна занимљива ствар. Као фора, прави се каменац на бубњу машине. Онда већина домаћица отвори машину, погледа и види да се сјаји. Али не! Каменац је с друге стране - зато купи наш екстра производ (који руку на срце, ако се користи четири године кошта колико и нова машина која траје знатно дуже од рока у реклами). Једном приликом сам био у некој продавници где су делили тестере за воду. Као показаће да ли је тврда или није. Узмем ја неколико комада (кад је џаба и сирће у очи) и дођем гајби. Пре тога су били неки гости и донели - воду у флаши (вода у флаши ми је омиљена тема па о томе другом приликом). Од доласка тих гостију прошло је неколико месеци, а вода је само заузимала место у фрижидеру, те је ја отворих и сипах у једну чашу, а у другу воду из чесме. Гле чуда, тестер је показао да су обе воде тврде. За ову превару нико није одговарао колико је мени познато.

Трећи пример ударања на слабу тачку су деца. Мајке воле своју децу и ту не видим ништа чудно, али корситити мајчинску љубав и жељу да пруже деци најбоље је по мени за гажење домаћим Пунтом. Бебе су слатке по дефиницији. И мало већа деца такође. Терати неког да купи њихов производ само зато што му је подсвесно слатка беба у глави је неморално.

Да се вратимо језику. Језик у рекламама је прилагођен српском новоговору који је настао негде 2001. када су тзв. политичари почели да нас бомбардују терминима као што су експерт уместо стручњак, цивлини уместо грађански, грејс период уместо почек итд. Није проблем у њима, они разумеју те термине, као и многи од нас. Али како ће народ који је завршио неке школе, које осим прозора и ђака немају друге везе с појмом школе, да разуме те термине који у српском језику до тада нису значили ништа. Не значе ни сада. Поготову када се каже нпр. сељаку да је нешто цивилно. Он одма' помисли су то неки који нису у униформи.

Општи је тренд набијања нивоа гузици (Рамбо Амадеус) па да би скочили у очима других од руководилаца и управљача постали су менаџери. Ако кажеш да си руководилац тог и тог сектора звучиш сирома, ал' ако си менаџер онда си ухватио Џа-а за мошнице. Приде не баве се рекламама, већ адвертајзингом. Не треба помињати да је то све мој до мога с обзиром да поштеном човеку није јасно где су могли да науче толика знања с обзиром да су студирали овде, а знања те врсте се нису код нас ни предавала и изучавала, поготову не на том нивоу. Ал' да не грешим душу.

Оно што ме највише нервира где сам у стању да лупим шамарчину свакоме ко ми каже да ради ЕјчАр тј. хјуман рисорсиз (human resources). Зашто?

ЕјчАр (HR) - ни по јада. Воле људи да се фурају са страним терминима и да на помен свог звања делују већи у очима кеви на селу. Већи је јад када се још толико распусте па почну да преводе термине (да би и кева са села то боље разумела). Тако human resources преведу као - људски ресурси. Тако, драги моји пријатељи, обожаваци и идолопоклоници ви постадосте - ресурси. Ви сте исто што и угаљ, вода, струја, руде разних врста итд. Ваљда је то у духу неолибералног капитализма где су људи ресурси. То можда и јесте тачно, али је језиво. Уосталом, "не зна примитивизам шта је то капитализам", Лету штуке.

Тиме је ова група новоговорних идиота показала свима да су - идиоти. Толико се бусајући да знају енглески језик, не знају ни да реч преведу како ваља. Наиме, у духу српског језика је идеалан превод - извор, па стога и "људски извори" имају више смисла.

Е сада, поставља се питање, зашто уопште уводити нове термине када постоје они који се користе стотинама година, као нпр. кадрови, кадровско, итд? Вратите се неколико пасуса назад и прочитајте део о дизању нивоа гузици.

Тако да јунак више није онај ко је "кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати" већ је јунак онај који "има ресурсе стићи и утећи и на страшном месту постојати".

Тако Старина Новак неће више певати:

"...те отимам и сребро и злато
и лијепу чоху и кадифу,
одијевам и себе и друштво;
а кадар сам стићи и утећи
и на страшну мјесту постајати -
не бојим се никога до Бога!"

већ је новоговорни превод:

"...те корупцијом и злоупотребом службеног положаја стичем и сребро и злато
и лијепу чоху и кадифу,
одијевам и себе и друштво;
а имам ресурса сам стићи и утећи
и на страшну мјесту постајати -
не бојим се никога до менаџера за људске ресурсе!"

Зезнут овај новоговор за десетерац, ал' какве то везе има кад већина њих епске песме није ни читала.