ICANN је у новембру 2009. године започео „убрзани процес успостављања IDN-а за државе које користе нелатиничка писма“, а међу Русијом, Кином, Грчком и осталим државама којима латиница није примарно писмо спада и наша невелика Србија (свакако и суседне Македонија и Бурагрска).

Пре извесног времена је Регистар националног Интернет домена Србије покренуо иницијативу за избор ћириличног националног Интернет домена Србије. Широм мреже су на форумима, порталима, блоговима и васколиким другим мрежним местима никле дискусије на тему тог неког нашег будућег ћириличног националног домена које се веома брзо претварају у расправу „шта ће то нама“.

И, где је проблем? НИГДЕ! Ова прича нас доводи до још једне добро познате особине Срба назване „инат“. Иако турска реч, у Србији је инат углавном повезан са незнањем и безобразлуком, а у овом случају са ужасним помодарством неуког и слабо плаћеног блебса, који своје фрустрације уместо на одговорног „менаџера“ у фирми где ради, испољава на стварима које углавном не разуме, нити жели да разуме, али важно је да је против по сваку цену.

Суштина против ината

За оне са јефтинијим улазницама, увођењем новог, ћириличног националног домена Србије не губи нико ништа. Зашто? Прво, не укида се ништа већ се додаје нова могућност. Дакле, све старо функционише и даље. Друго, у питању је само део домена иза последње тачке, т.ј. оно .rs, и оно „покојно“ пре њега .yu што умре пре неки дан. То апсолутно не значи да ће и остатак адресе морати да буде ћириличан, као ни садржај на веб месту (за „квазиеуропејце“, то је „сајт“ --- шта год то значило, пошто тога у српском језику нема). Сиже приче за оне са просечним коефицијентом интелигенције је: ако ти се не свиђа --- не мораш да га користиш. Што се аутора овог текста тиче, не мораш ни јести сарму и гибаницу, МекДоналдс је у сваком већем граду.

Разлози који (не) „пију воду“

Србија не спада у државе „које не користе латиницу“. У Србији се користи и латиница и то јако дуго. Имамо ДВА РАВНОПРАВНА ПИСМА!

Баш тако, РАВНОПРАВНА. Дакле, ако постоји латинични, ТРЕБА да постоји и ћирилични. Осим ако тај резон равноправности не подразумева да на Интернету нешто треба да буде „равноправније“ од другог?

Ово је кршење права свих нас који користимо латиницу. У Србији не живе само националисти који користе ћирилицу.

И док се самопрокламовани борци за људска права брину за осећања националних мањина поводом увођења ћириличног националног домена Србије, омогућавање права на избор појединаца и установа како ће им гласити адресе веб места означава се као „кршење људских права“. Како се то тачно крше нека права ако нема забране већ само пружања избора и онима који не мисле и не чине што и ти? Ко ту заправо чија права крши? А иначе, и српски ултрадесничаркси националисти размишљају по истом принципу као и ови сурови квазиеуропејци — екстремно. Они би укинули све што није ћирилица. Хвала небесима па нисам ни на једној, ни на другој посрнулој страни. Ово нас доводи до дивног закључка. И једни и други су екстремисти, само се крију иза национаизма односно европејства. Сама рестрикција одређеног права и сузбијање нечег националног и традиционалног је супротна основним принципима Европске уније.

Интернет домен на ћирилици ће само додатно гурнути Србију у изолацију.

Ова групација квазиеуропејских поборника заборавља да странцима није битно писмо — ако не знају језик, сасвим је све једно којим писмом је нешто на том језику написано. Ћирилични домен Србије се не уводи због изолације или „намамљивање странаца“ на домаће садржаје; он је намењен људима који желе да га користе. За све остале, ту је латинични .rs, као и међународни .com, .net, .org и други. Шта ће американац пре да разуме када види на Интернету: штампач, štampač или stampac? Хм, зашто ни једно? Само зато што не пише printer!

То кошта!

Наравно да кошта! Баш као што кошта један дан заседања у Народној скупштини где се „представници народа“ гађају ципелама, упућују личне увреде једни другима са говорнице, оправдава силеџијство а чак и мање од једног аутомобила у којима се возе народни посланици. Такође кошта и плата Поверенику за родну равноправност, Омбудсмана и друго. Демократија кошта. А коштају чак и вакцине против свињског грипа! Убр, надокнада за оцењивање IDN ccTLD домена, независна од прихода националног регистра, износи непуних 26.000 америчких долара (или нешто мање од 1,9 милиона динара).

Како ћу да куцам www? Треба да куцам њњњ?

Да ли ти игде у адреси овог записа видиш то твоје „www“? Седи доле, ти си ИТ неписмен, настави да радиш за плату од 250 евра, за боље и ниси.

Biram latinicu a cirilicu treba ukinuti jer ce ionako odumreti sama od sebe. Vise od 99% Srba se sluzi latinicom, naravno srpskom latinicom.

Ово је примерак фејсбук паора треће врсте који чак не користи ни ту српску латиницу коју помиње. Ова се групација упућује на „сисање“ (не, не мислим на фелацио већ на „шишање“ као део одржавања личне хигијене), само им фале нека српска латинична слова на тастатури. Српски народ је уопште неписмен и став аутора овог текста да им писање било којим од два равноправна писма (с тим што је латиница de facto равноправнија), неће помоћи.

А ви, ‘оћете ви да купите нови домен?

Могуће, за Вежбанку или Србовање. 

њњњ.србовање.цом

Као штиво за размишљање такође препоручујемо следеће дискусије:

• Форум РНИДС: Како треба да гласи ћирилички Интернет домен Србије?
• Форум „Света компјутера“: Треба ли Србији ћирилични домен?
• Форум DevProTalk: Шта се мења са нон-латин доменима?
• РТС: Ћирилични домен до краја године
• Б92: Увођење ћириличног домена
• Б92: Ускоро ћирилични Интернет домен

Свима саветујемо да, пре него што распале о национализму и изолацији, проуче „Коначни план увођења убрзаног поступка за IDN ccTLD“.

Белешке приде

Ауторима овог текста није јасна дискриминација српског писма (кроз форсирање латинице) и језика уопште (кроз непознавање правописа као conditio sine qua non било које писане речи). Претпостављамо да је у ери ријалити шоу програма и свопште јефтиноће друштва у транзицији веома занимљиво и завиривати другима у тањир. То што је уставно право коришћење једног од два писма, с изузетком званичних докумената који морају бити на ћирилици, значи за неписмено-необразовани-острашћени плебс да је то --- право. Дакле, свако има право да пише својим писмом, које год неко осећао као своје.

Ако је коришћење националног писма једнако национализму, то значи да је ICANN институција која шири национализам и мора бити укинута, а одговорни поједници кажњени. Претпостављамо да и после изложеног нисте схватили да желимо на фини и културан начин, а надасве и поткрепљен чињеницама, да вам кажемо да сте будале. Можда би нам било лакше да смо само написали да сте будале, али овако је занимљивије.

Занимљиво је да се у држави где се форсирају права мањинских скупина и мањинских народа, истовремено у јавности настоји да се одузму права великој скупини која само жели да пише писмом које је уобличио Вук Стефановић Караџић, исти онај који нам је помогао да из стања неолита добијемо обрисе какве-такве цивилизације и то путем писма којим је лако писати и којег је лако читати. „Пиши као што говориш, читај као што је написано“ је правило које се користи и у „српској“ латиници. Додуше сам назив српска латиница је оксиморон, јер латиница је писмо Латина, а Срби су све, само не Латини, иако неки мисле да ће писањем латинице бити модернији од свог деде. Уместо да се баце на књиге и упију знање, ефектно раде своје послове и допринесу повећању БДП-а, они крећу од ствари као што су форсирање енглеских термина и ниподаштавање ћирилице не би ли прикрили своју малограђанштину. Браћо саплеменици, то нема везе и неће ни вама, ни нама, ни њима, ни онима тамо преко плота помоћи да нас схвате као модерне и прогресивне све док имамо судове који не раде свој посао, прегломазну администрацију, изузетно рестриктиван нормативни поредак у сфери привреде и свеукупни ниски цивилизацијски одјек.

Мислимо да је теже опстати у Европској унији када се једног дана, евидентно, у њу уђе, него ући у њу. Мислите о томе шта ћемо производити, шта ћемо извозити, шта ћемо свирати и певати, а не о томе којим ћемо писмом писати. Да на мерцедесу пише робна марка ћирилицом, он би опет био мерцедес.

Е сада, пустите нас да пишемо, а ви читајте ако хоћете, мада вам препоручујемо да гледате „Великог брата“, јер вам за то треба мања упошљеност можданих вијуга.

Овај текст ја настао кумулативним писанијем двојице с конинцидентним именима и презименима.

Александар Урошевић и Урош Недељковић (самозван Бјути) и објављен је на Уркетовом блогу и Бјутијевом сајту истовремено.