Једна од добрих ствари дигитализације српског сељаштва је и та што се документовано може видети колико је ко неписмен. О састављању реченица да и не причам. Скоро ми је друг рекао да је нашао рибу с којом не може да комуницира, јер ако не изговори просту реченицу, већ дода који придев или драмску паузу, она му каже да "филозофира".

Реците ми, сапламеници драги, како мислите да ишта постигнете у животу када се функционално неписмени да то боли.

Ево неколико примера:

Писменост

Поред лењости да се научи тих неколико језичких правила, изражен је један тип лењости који још увек нема назив. Назваћу га "дигитална чобанија и куловлук". Наиме, доста вас пише туд-свуд. Преписка се врши путем мејла, кратких порука на мобилном, Фејсбук, Твитер, разни четови. Оно што је језиво у свему је да ретко ко користи наша слова. Не причам о ћирилици, која је посебна врста проблема, већ било које од два писма - не користи се. Занимљиво је да вас од нашег писма ћирилице дели један стисак на дугмад алт+цтрл, а од латинице два стиска исте комбинације дугмади.

Добијам дневно енормну количину пословних и осталих мејлова. На прсте једне столарске руке могу се набројати "озбиљни" мејлови који су писмени. Још мањи је број оних који користе наша слова. То су службена саопштења, углавном ПиАр мученика. До сада нисам видео необразованију професију од ПиАр мученика.

Обратите пажњу (имена фирми, појединаца, модела и производа су позната мени):

Овде постоји једно слово "ш", остало је све ћосаво.

Ово посебно делује неозбиљно. Плацање, засто, оптерецење, највисе али и једно слово "ч"!
Узгред: Ово је један од разлога зашто волим да пишем ћирилицом. Не трпи грешке и када се не пише без наших слова изгледа још смешније.

Идемо даље.

Обратите пажњу како зарез виси. Приде, када ми се неко обраћа са великим Вам/Вас/Ви као да сам краљ или председник, припадне ми мука.

При преписци око израде неког сајта:

 
Ово је само извод, а цео мејл је језив. Обратите пажњу на велико слово И, јер неко нуме да искључи енглески спелчекер у Ворду.

Примера има кило. Мрзи ме да копам по мејлу, али верујте ми да је језиво. Најгоре је што ове мејлове поред мене добија још троцифрен број људи. Ником ништа.

Средство комуникације илити медиј

Невероватно је да ме неки прогласе за наџака чим опоменем неког да је неписмен. У Фејсбук реакцијама на прошли текст, дошло је до препуцавања око тога и изговорена је занимљива реченица: "То је Фејсбук!".

Е, овде већ долазимо до озбиљних ствари. Фејсбук је, поред других сајтова, смисао живота просечног електричног Србина. Тамо е-Србин проводи добар део свог времена. Дакле, Фејсбук је легитиман начин комуникације. Ту су такође и Твитер, блогови, сајтови са вестима и коментари приде, форуми и којекуде. Све је то легитимно, логује се и за сада делује да ће трајати.

Проблем је у томе што већина потомака славних неписмених предака је и даље -  неписмена. Штавише, труди се да буде по сваку цену. Не причам о тинејџерским балавандерима који убацују слово W и пишу сваку реч великим словом, већ о људима у зрелим годинама. "То је само Фејсбук!" је одговор па се стиче утисак да је писменост нешто лоше и да је то стега под којом живе па кад дођу онлајн ту стеге попуштају и много је лепше бити неписмен.

Ситуација друга. Другарица треба да магистрира(!). При том ми показује "писмо" које шаље некој особи где јој се обраћа за помоћ. Садржина је мање-више класично шлихтарска, што се и очекује од таквог писма, јер сви ми којима треба услуга смо принуђени на шлихт. Међутим, оно што се у писму да видети, то је да ниједан знак интерпункције није ваљано написан. Спојен је са сваком следећом речи. На моју опаску да је, по мени, то непоштовање саговорника добио сам одговор:

"То је Фејсбук!"

Питање за размишљање:
Реците ви мени 'вако: Да ли је стварно тешко писати правилно? Да ли се бар треба потрудити понекад? Да ли је "правопис" још једна од ствари коју зли политичари у спрези са још залијим(а?) тајкунима натурају напаћеном народу "јер су све покрали"? Како ли сте ви уопште завршили те школе?

Добих, такође, одговор да само гледам "форму" и да треба да обратим пажњу на "суштину". Мој став је да је познавање правописа база за све и да о томе не треба дискутовати. Правопис није форма, он је conditio sine qua non било какве преписке.

Можда највише забрињава чињеница да се овим бавим ја. Нити сам лингвиста, нит' сам Џа зна кол'ко писмен и стручан за област. Једноставно не схватам да је толико тешко научити правила писања, која су (узгред, будиречено, чиниш 'волико) градиво које се изучава у основној школи, а надограђује у средњој?

Много сајтова, форума, блогова и осталих смути-па-проспи сајтова пратим, што домаћих, што страних. На овим страним нисам уочио да неко не зна да пише у толикој мери као код нас. Све је фино форматирано, људи свој правопис поштују. Код нас не зна се ко кога. Разумем да људи немају пара, да су бесни и огорчени на себе и на друге, али стварно не видим оправдање за ову тематику.

Вероватно је проблем што Срби за своју неписменост не могу окривити ни Слобу, ни Мишковића, ни Американце, ни Русе - већ су сами криви. Е, кад немаш непријатеља да са њим водиш замишљену психолошку борбу, ствари су много теже.

Под непознавањем правописа не рачунам грешке при куцању или поруке писане у крајњој нужди.

Злоупотреба карактера

Болест се даље шири. Интерпункциони знаци су још један непријатељ у Србаља и осталих народа који нису имали среће да се роде у некој назглед нормалној држави, већ у овој вукојебини од Србије.

Е сад, то што је Србија вукојебина (а сви су изгледи да ће то и остати) не значи да треба још више да поткопавамо све што постоји. Међутим - тако је.

Шта је то са знаковима узвика, тј. узвичницима? Упитници? Дај кило!

Неко пише више од једног, а то је неписмено и изгледа одвратно!!!!!!!!  Зашто људи раздвајају знак питања тј. упитник од реченице  ?  Има ли горе од стављања више знакова питања на крају реченице (аналогно злоупотреби узвичника) ?????? Фора је да се тачка одваја од краја реченице . Потом да се реченица настави .

Правилније и лепше је:
Неко пише више од једног, а то је неписмено и изгледа одвратно! Зашто људи раздвајају знак питања тј. упитник од реченице?  Има ли горе од стављања више знакова питања на крају реченице (аналогно злоупотреби узвичника)? Фора је да се тачка одваја од краја реченице. Потом да се реченица настави.

Ви, бре, не знате ни да напишете најчешће употребљаване речи како треба. Да сам узео по 10 eur сваки пут када сам се с неким расправљао око писања речи "са мном" правилно, имао бих сопствени шопинг-мол (боже, глупог ли израза за робну кућу). Дакле, и даље трају расправе, а људи и даље пишу са мном заједно - самном.

А негације? Срамота је колико се људи брукају на овако основним стварима (приде, ово је градиво за основну школу). Дакле, "не" се пише одвојено од глагола. "Сутра не радим", "Не купујем воду у флаши", "Не ложим се да сам цар, модеран и образован ако користим кило страних термина док на опанцима још увек имам блато с њиве".

Не могу да верујем да ово пишем. Колико пута је слично написано и ником - ништа.

Дон Кихот ми се смеје, а смејем се и сам себи. У овој полицијској држави има свега осим - правописне полиције. Како то да се уведе када је ретко ко писмен остао.

Станите пред огледало и реците себи: "Неписмен/а сам!" - ни по јада.

Станите опет и изговорите: "Неписмен/а сам! Мој проблем је што не желим да будем писмен/а, а желим да се бавим разним лепим пословима и да живим удобно и мирно, при том да будем добро плаћен/а за тај посао, ал' да останем неписмен/а до краја живота, јер - ко ће да се цима још и око тога. Видео/ла сам супер кинеске ципеле у Делта ситију и једва чекам да их купим, јер то ће ми променити живот, а најважније је да носимо јефтину робу коју скупо плаћамо док не умемо да саставимо проширену реченицу без грешака."

Вјечнаја памија српској писмености. То вам кажем ја, који нисам нарочито писмен, нити желим да оставим такав утисак.

Наставиће се.